Pavlovačko jezero u središtu ratarske proizvodnje (Izvor: https://akropolarealestate.rs/property/pavlovacko-jezero-vinograd-iz-2011-godine/#gallery-14918-2)
Dronovi u zaštiti bilja više nisu eksperiment — to je tehnologija koja je u Kini za 5 godina prekrila trećinu obradivih površina. U ovom tekstu donosimo podatke iz 10 naučnih izvora objavljenih u 2025. i 2026. godini: koliko tačno dronovi smanjuju troškove, potrošnju vode i emisiju CO₂, i šta to konkretno znači za srpske poljoprivredne proizvođače.
Ključni podaci
Naučne studije iz 2025. i 2026. godine kvantifikuju ekološke i ekonomske prednosti dronova u zaštiti bilja: potrošnja energije manja za 2,43 puta, emisija CO₂ niža za 65% (14,5 vs. 41,3 kg CO₂/ha), ušteda vode do 95%, smanjenje potrošnje pesticida za 20–50%, operativni troškovi niži za 29%, i smanjenje izloženosti radnika hemikalijama za 90%.
Studija objavljena u časopisu Science (Belton i sar., 2025) dokumentuje da su se poljoprivredni dronovi proširili brzinom bez presedana — sa gotovo nule na obradu trećine obradivih površina Kine za samo 5 godina.
Ključni zaključak: Prskanje dronom nije samo brže — istovremeno je ekološki i ekonomski superiornije od konvencionalnih metoda, što je potvrđeno u 10 naučnih izvora.
Globalna poljoprivreda se nalazi na raskrsnici. S jedne strane, Ujedinjene nacije projektuju da će svetska populacija doseći 9,7 milijardi do 2050. godine, što zahteva povećanje proizvodnje hrane za 60% (Safaeinejad i sar., 2025). S druge strane, nekontrolisana upotreba pesticida — trenutno preko 4 miliona tona godišnje — uzrokuje zagađenje koje seže daleko izvan ciljnih parcela, sa više od 30% hemikalija koje završe van tretiranog područja (Scientific Reports, 2025).
Evropska unija je u okviru strategije „Od njive do stola“ (Farm to Fork) postavila cilj smanjenja upotrebe hemijskih pesticida za 50% do 2030. godine. Iako je zakonodavni predlog (SUR) povučen u februaru 2024. godine, pritisak na smanjenje hemijskog opterećenja u poljoprivredi ostaje — i proizvođači koji se prilagode ranije imaće konkurentsku prednost.
Srbija u ovom kontekstu ima posebnu prednost: IPARD III program sufinansira nabavku poljoprivrednih dronova, a Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu pruža akademsku podršku operaterima. Za srpske proizvođače u Vojvodini, Mačvi i Pomoravlju — tehnologija koja je u Kini za 5 godina prekrila trećinu obradivih površina sada je dostupna na domaćem tržištu.
Poljoprivredni dronovi nude odgovor na oba globalna izazova istovremeno: kvalitetniji prinos uz manje inputa. U nastavku donosimo podatke iz naučnih studija objavljenih u najuticajnijim svetskim časopisima u poslednjih godinu dana.
Studija Safaeinejad i sar. (2025), objavljena u časopisu PLOS One, predstavlja prvu sveobuhvatnu komparativnu analizu energetske efikasnosti i uticaja na životnu sredinu prskanja dronom u odnosu na prskanje traktorskom prskalicom. Istraživanje je sprovedeno na pšeničnim poljima u Iranu, a podaci su analizirani korišćenjem softvera SimaPro Impact 2002+ sa 15 indikatorskih kategorija.
Parametar | Traktorska prskalica | Prskanje dronom | Razlika |
|---|---|---|---|
Potrošnja energije | 365,26 MJ/ha | 146,84 MJ/ha | 2,43× manje |
Emisija CO₂ (GWP) | 41,284 kg CO₂/ha | 14,485 kg CO₂/ha | 2,85× manje |
Glavni izvor opterećenja | Dizel gorivo traktora | Proizvodnja/punjenje baterija | — |
Izvor: Safaeinejad M, Ghasemi-Nejad-Raeini M, Taki M (2025) PLOS One 20(6): e0323779. DOI: 10.1371/journal.pone.0323779
Studija posebno naglašava da emisije dizela iz traktora predstavljaju najznačajnije ekološko opterećenje u konvencionalnom prskanju. Kod dronova, najveći udeo u ekološkom otisku imaju proizvodnja i punjenje baterija — ali čak i sa tim, ukupni uticaj drona je gotovo tri puta manji.
Na gazdinstvu sa 100 ha koje obavlja dva tretmana godišnje, prelazak na prskanje dronom smanjuje emisiju CO₂ za približno 5.360 kg godišnje (sa 8.257 na 2.897 kg CO₂). To je ekvivalent eliminisanja jednog putničkog automobila sa godišnje liste emisija — ili smanjenja potrošnje goriva od oko 2.150 litara dizela.
Šerban i sar. (2026), objavljena u časopisu Drones (MDPI), direktno kvantifikuje razliku u potrošnji vode. Eksperiment na suncokretu sa dronom DJI Agras T50 pokazao je:
Zapremina prskanja | Potrošnja — 100 ha | Ušteda vode |
|---|---|---|
200 l/ha — traktorska prskalica | 20.000 litara | — |
30 l/ha — niska zapremina (dron) | 3.000 litara | 85% |
10 l/ha — ultra-niska zapremina (dron) | 1.000 litara | 95% |
Izvor: Šerban MI i sar. (2026) Drones 10, 33. DOI: 10.3390/drones10010033
Autori započinju studiju konstatacijom da je, u svetlu alarmantnih klimatskih promena i sve izraženije nestašice vode, primena ultra-niskih zapremina esencijalna za modernu poljoprivrednu praksu. Dodatna studija na kukuruzu (Drones, MDPI, 2026) potvrđuje smanjenje potrošnje vode za 95% pri primeni prskanja dronom u poređenju sa klasičnim prskanjem traktorskom prskalicom.
Za proizvođače u Vojvodini i centralnoj Srbiji, gde dostupnost vode na parcelama nije uvek obezbeđena, ovo je praktična prednost koja se ne sme potceniti. Manje vode znači i manje transporta, manje dopunjavanja rezervoara, i brže izvođenje tretmana. Pri normi 10 l/ha, za kompletno prskanje 500 ha pšenice potrebno je svega 5.000 litara vode — što staje u jedan cisternski kamion — umesto 100.000 litara potrebnih za traktorsku prskalicu.
Sistematski pregled 168 naučnih publikacija objavljen u Scientific Reports (Nature, 2025) kvantifikuje potencijal preciznog prskanja dronom za smanjenje potrošnje pesticida za 30–50%. Studija naglašava da konvencionalno prskanje rezultira kontaminacijom van ciljnog područja koja čini više od 30% ukupno primenjene količine pesticida.
Ključni dokazi iz vodećih institucija:
Univerzitet Floride (EDIS, 2025): ciljano prskanje dronom smanjuje potrošnju herbicida za do 30% u poređenju sa uniformnim traktorskim prskanjem.
John Deere See & Spray: korisnici ostvaruju prosečnu uštedu herbicida od 59%.
Iowa State University: beleži uštede od 44–91% na pet polja soje korišćenjem precizne tehnologije prskanja.
Studija Šerban i sar. (2026) na suncokretu otkriva ključni paradoks: pri ultra niskoj zapremini prskanju dronom (10 l/ha) doza aktivne materije ostaje identična kao kod primene traktorskom prskalicom (200 l/ha) — smanjuje se samo zapremina vode. Rezultat je veća koncentracija po kapljici i bolja efikasnost: efikasnost raste sa 58,36% (traktor) na čak 94,09% (dron).
Ovo je fundamentalna razlika: dron ne samo da može da smanji količinu pesticida kroz precizno ciljanje, već kada se ista doza primeni u manjoj zapremini vode, postiže značajno bolji rezultat (u većini slučajeva). Oba mehanizma doprinose nižem ukupnom hemijskom opterećenju životne sredine.
Studija Šerban i sar. (2026) navodi izostanak gubitaka usled sabijanja zemljišta ili oštećenja biljaka kao ključnu prednost drona. Ovo je posebno značajno za useve poput suncokreta, gde su biljke u kasnoj vegetaciji prevelike za prolazak traktorske prskalice.
Sabijanje zemljišta traktorskom prskalicom direktno utiče na strukturu zemljišta, smanjuje infiltraciju vode i ograničava razvoj korenovog sistema. Na glinovitim zemljištima Vojvodine, prema više agronomskih studija, sabijanje može smanjiti prinos za 10–15%. Zahvaljujući GPS-vođenoj preciznosti, dronovi omogućavaju 25–30% manje hemikalija po hektaru, eliminišući nepotrebno prskanje na uvratinama i u preklapanjima.
Studija objavljena u časopisu Food Policy (ScienceDirect, 2026), koja analizira podatke od kineskih proizvođača kukuruza, daje najsnažniji dokaz do sada o zdravstvenom uticaju:
Smanjenje vremena izloženosti pesticidima za 90%
Smanjenje prijavljenih zdravstvenih simptoma povezanih sa pesticidima za 83%
Prema citatima u Šerban i sar. (2026), sa 2.268 operatera pesticida, pokazuje da operateri dronova imaju značajno niži rizik od:
Alergičnog kontaktnog dermatitisa (odnos šansi: 0,40)
Astme (odnos šansi: 0,27)
Hroničnog bronhitisa (citirano u Drones, MDPI, 2026).
Studija Šerban i sar. (2026) eksplicitno navodi da je rizik od trovanja za operatere dronova gotovo nepostojeći jer se operater nalazi na značajnoj udaljenosti od mesta primene. Za srpske farmere koji godišnje obave više desetina tretmana, ovo je direktna zaštita zdravlja — ne apstraktna statistika.
Studija objavljena u Science (Belton i sar., 2025) donosi važno upozorenje: fine kapljice karakteristične za primenu prskanja dronom posebno su podložne nošenju vazduhom i zanošenju na veće udaljenosti. Autori naglašavaju da se, ako se dronovi koriste neadekvatno, pesticidi mogu širiti na susedne farme, vodotokove i ljude, što može oštetiti useve i ugroziti okolinu.
Stručnjaci upozoravaju da prskanje dronom sintetičkim pesticidima može pogoršati rizike za zdravlje ljudi i životne sredine ukoliko se ne primenjuje pravilno. Preporučuje se prioritetna upotreba dronova za disperziju niskorizičnih sredstava — bioloških preparata, feromonskih klopki i korisnih organizama.
Minimizacija zanošenja — preporuke za srpske uslove:
Kalibracija veličine kapljica: 90–120 μm za tretmane sa ultra niskom zapreminom tečnosti (prema Šerban i sar., 2026)
Meteorološki uslovi: vetar do 9 km/h (2,5 m/s), relativna vlažnost iznad 60%
RTK pozicioniranje: automatski generisane putanje leta smanjuju rizik od prskanja van parcele
Termini tretmana: izbegavati period cvetanja medonosnih biljaka u okolini — preporuka PSSS (Poljoprivredna savetodavna i stručna služba)
Studija u Food Policy (ScienceDirect, 2026) na osnovu ankete kineskih proizvođača kukuruza pokazuje da je primena dronova povezana sa smanjenim operativnim troškovima od 29% u poređenju sa konvencionalnim metodama. Na nacionalnom nivou Kine, autori procenjuju da bi potpuna primena dronova mogla smanjiti gubitke kukuruza za 13,5 miliona tona (vrednost: približno 4,1 milijarda EUR).
Studija Šerban i sar. (2026) kvantifikuje operativnu razliku na suncokretu:
Parametar | Traktorska prskalica (200 l/ha) | Dron ULV (10 l/ha) | Razlika |
|---|---|---|---|
Vreme/ha (1 prolaz) | 12 min 30 s | 2 min 39 s | 4,7× brže |
Kapacitet (ha/h) | ~4,8 ha/h | ~22,7 ha/h | 4,7× veći |
Izvor: Šerban MI i sar. (2026) Drones 10, 33. DOI: 10.3390/drones10010033
Univerzitet Misurija (MU Extension, 2025) objavio je detaljnu ekonomsku analizu posedovanja drona za prskanje:
Ukupan trošak po hektaru — farmer model: približno 30 EUR/ha
Ukupan trošak po hektaru — komercijalni operater: približno 18 EUR/ha
Break-even za farmera koji koristi dron: minimum 400 ha godišnje (u USA proizvodnim uslovima i cenama drona za prskanje)
Period povrata investicije: 1–3 sezone zavisno od veličine gazdinstva i intenziteta upotrebe
Prema izveštajima iz Brazila, proizvođači kafe beleže smanjenje troškova prskanja za 70% u poređenju sa ručnim metodama i 50% u poređenju sa traktorskim prskalicama.
Za srpske operatere: pri tržišnoj ceni usluge od 25-45 EUR/ha i učinku od preko 100 ha/dan (DJI Agras T50), prihod od jednog radnog dana iznosi 2.000-4.000 EUR. Za povratak investicije od približno 18.000 EUR potrebno je manje od 10 aktivnih radnih dana u sezoni.
Studija Belton i sar. (2025) u Science dokumentuje ekspanziju bez presedana:
SAD: broj registrovanih poljoprivrednih dronova kod FAA porastao sa približno 1.000 (januar 2024.) na približno 5.500 (sredina 2025.).
Kina: trećina obradivih površina prima barem jednu dron operaciju po sezoni.
Tajland: sa gotovo nule u 2019. na 30% obradivih površina u 2023.
Globalno tržište: 2–6 milijardi USD (2024), projekcija do 8 milijardi USD (2029) i 24 milijarde USD (2032).
Studija u PLOS One (2025) potvrđuje iz akademske perspektive: potrošnja energije za prskanje traktorskom prskalicom je 365,26 MJ/ha naspram 146,84 MJ/ha za dron — razlika od 2,43 puta.
Centralni nalaz studije Šerban i sar. (2026) na suncokretu potkrepljuje paradigmatski pomak u razumevanju efikasnosti prskanja:
Varijanta tretmana | Zapremina | Br. tretmana | Ukupna efikasnost |
|---|---|---|---|
D10 × 2 — ultra-niska zapremina (dron) | 10 l/ha | 2 | 94,09% |
D30 × 2 — niska zapremina (dron) | 30 l/ha | 2 | 89,64% |
D200 — traktorska prskalica (simulacija) | 200 l/ha | 1 | 58,36% |
Napomena: Simulacija klasičnog tretmana traktorskom prskalicom sa zapreminom od 200 l/ha obavljen je samo jednom, jer ulazak mehanizacije u zatvorene redove suncokreta za drugi tretman fizički nije bio moguć. Dron je uspešno obavio oba tretmana bez ikakvog oštećenja useva.
Efikasnost ultra-niske zapremine prskanja dronom od 94,09% naspram 58,36% za traktorsku prskalicu — razlika od 35,73 % — jasno pokazuje da smanjenje zapremine vode ne smanjuje kvalitet zaštite. Naprotiv, povećava ga.
Ovo je paradigmatski pomak: manje vode + ista doza pesticida = značajno bolji rezultat. Za srpskog proizvođača koji prska suncokret, kukuruz ili voće u kasnoj vegetaciji — dron nije samo brži, već postiže efikasnost zaštite koju traktorska prskalica fizički ne može da dostigne.
Naučna literatura identifikuje i izazove koje treba uzeti u obzir:
Baterije i ekološki uticaj. Studija u PLOS One (2025) navodi da su proizvodnja i punjenje baterija najznačajniji izvor ekološkog opterećenja kod dronova. Litijum-jonske baterije imaju sopstvene ekološke troškove (rudarenje, odlaganje), ali neto efekat je i dalje snažno u korist dronova.
Rizik od zanošenja kapljica. Belton i sar. (2025) u Science-u upozoravaju da fine kapljice drona mogu biti podložnije zanošenju na veće udaljenosti od krupnijih kapljica traktorskih prskalica. Ovo zahteva striktno poštovanje meteoroloških uslova i kalibracije opreme.
Regulativa. Studija Šerban i sar. (2026) detaljno opisuje regulatorni okvir u EU — uredbe 2019/945 i 2019/947 zahtevaju registraciju drona, sertifikaciju operatera i operativnu dozvolu. EU Direktiva o održivoj upotrebi pesticida (2009/128/EC) zabranjuje vazdušno prskanje, ali predviđa izuzetke za dronove pod striktnim uslovima. U Srbiji, pored poštovanja zakona o zaštiti bilja, sertifikacija operatera i registracija drona u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva su obavezni preduslov za legalnu primenu u zaštiti bilja.
Potreba za obukom. Belton i sar. (2025) naglašavaju da usvajanje dronova trenutno favorizuje farmere sa finansijskim resursima i tehničkim znanjem. Kvalitetna obuka operatera je neophodna za ostvarivanje prednosti koje studije dokumentuju.
Rizik od povećane upotrebe. Belton i Baldiga upozoravaju: može se desiti da prskanje postane toliko lako da ljudi jednostavno prskaju više. Moramo osigurati da postoji edukacija oko koncepta da više nije uvek bolje.
Srbija se nalazi u jedinstvenom položaju. IPARD III program nudi mogućnost sufinansiranja nabavke poljoprivrednih dronova. Saradnja sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu obezbeđuje akademsku podršku.
Za proizvođače u Vojvodini, Mačvi i Pomoravlju koji razmišljaju o prelasku na dron tehnologiju, naučni dokazi su jasni:
Smanjeni operativni troškovi za 29%
Veća efikasnost zaštite (94% vs. 58% za dronski ULV vs. traktorska prskalica)
Manje hemijsko opterećenje životne sredine — CO₂ niži za 65%
Ušteda vode 85–95% — posebno vredna u sušnim godinama
Zaštita zdravlja operatera — 90% manja izloženost pesticidima
Nulto oštećenje useva i zemljišta
Na platformi preciznapoljoprivreda.rs dostupna je kompletna podrška — od izbora drona (DJI Agras T100, T50 i T25P), preko obuke operatera, do pomoći u pripremi IPARD dokumentacije i izrade programa zaštite bilja.
Dronovi smanjuju emisiju CO₂ u zaštiti bilja za 65% u poređenju sa traktorskom prskalicom. Studija u PLOS One (2025) pokazuje da prskanje traktorskom prskalicom emituje 41,284 kg CO₂/ha, dok prskanje dronom emituje 14,485 kg CO₂/ha. Na 100 ha sa dva tretmana godišnje, to je ušteda od preko 5.000 kg CO₂ — ekvivalent godišnjih emisija jednog putničkog automobila.
Da — postoje dva odvojena mehanizma smanjenja potrošnje pesticida. Prvo, precizno ciljanje dronom smanjuje potrošnju pesticida za 20–50% kod primene na infestirane zone (Scientific Reports, 2025). Drugo, čak i kada je doza ista, smanjena zapremina vode (ULV metoda) povećava efikasnost fungicida za do 35 procentnih poena, što znači da je za isti rezultat zaštite potrebno manje tretmana (Drones, MDPI, 2026).
Ušteda vode pri prskanju dronom iznosi od 85% do 95%, zavisno od primenjene norme. Pri ULV prskanju sa 10 l/ha, za 100 ha potrebno je samo 1.000 litara vode umesto 20.000 litara kod primene traktorskom prskalicom sa 200 l/ha (Šerban i sar., 2026).
Da — prskanje dronom smanjuje izloženost pesticidima za 90% u poređenju sa prizemnim metodama. Studija na kineskim proizvođačima kukuruza (Food Policy, 2026) pokazuje smanjenje zdravstvenih simptoma za 83%. Tajvanska epidemiološka studija sa 2.268 ispitanika potvrđuje značajno niži rizik od dermatitisa, astme i bronhitisa kod operatera dronova.
Glavni ekološki rizik prskanja dronom je zanošenje finih kapljica na susedne parcele i vodotokove (Belton i sar., Science, 2025). Rizik se minimizira poštovanjem meteoroloških uslova (vetar do 9 km/h, vlažnost iznad 60%), pravilnom kalibracijom veličine kapljica i automatski planiranim putanjama leta sa RTK pozicioniranjem.
Ulaganje u poljoprivredni dron isplati se za 1–3 sezone, zavisno od obima korišćenja. Za srpske operatere koji nude uslugu prskanja (25-45 EUR/ha), pri učinku od 100 ha/dan investicija u DJI Agras T50 (približno 18.000 EUR) vraća se za manje od 10 aktivnih radnih dana u sezoni.
Da, prskanje dronom je legalno u Srbiji uz poštovanje propisane regulative. Potrebni su: (1) registracija drona i sertifikacija operatera u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo (DCV), (2) operativna dozvola za poljoprivrednu primenu, i (3) usaglašenost sa propisima o primeni sredstava za zaštitu bilja.
Najčešće korišćeni modeli u srpskoj agronomskoj praksi su DJI Agras T25P, T50 T70P i T100. DJI Agras T50 preporučuje se za gazdinstva od 50 do 500 ha: kapacitet rezervoara je 40 l, a operativni kapacitet do 17-21 ha/h. DJI Agras T25P je optimalan za manje parcele i operatere koji se bave pružanjem usluga. Sve modele pokriva IPARD III sufinansiranje. Detaljan vodič DJI Agras T50 vs T25P vs T100 dostupan je na preciznapoljoprivreda.rs
Da. IPARD III program (Mera 1 — Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava) predviđa sufinansiranje nabavke preciznih tehnologija, uključujući agro-dronove, do 65% (do 75% za mlade poljoprivrednike i područja sa otežanim uslovima rada) prihvatljivih troškova. Uslov je da dron bude registrovan kod DCV i da operater ima važeću DCV sertifikaciju. Kompletnu IPARD dokumentaciju i podršku u pripremi prijave možete dobiti na preciznapoljoprivreda.rs.
Naučni dokazi iz 2025. i 2026. godine ne ostavljaju prostor za sumnju: primena dronova u zaštiti bilja istovremeno poboljšava ekonomske rezultate (niži troškovi za 29%, veći prinos, brza primena — 4,7× kapacitet) i smanjuje ekološki otisak (65% manje CO₂, 95% manje vode, manje hemijskog zagađenja, zdraviji operateri). Studije objavljene u najuticajnijim svetskim časopisima — Science, PLOS One, Drones (MDPI), Scientific Reports (Nature), Food Policy — daju kvantifikovane dokaze koji su ranije nedostajali.
Za srpske proizvođače, ovo nije pitanje da li, već kada. Kompletnu podršku za prelazak na dron tehnologiju — od opreme do obuke, od programa zaštite do IPARD dokumentacije — pronađite na jednom mestu: preciznapoljoprivreda.rs.
Na platformi preciznapoljoprivreda.rs nudimo:
Prodaju DJI Agras T100, T50, T25P i T25 poljoprivrednih dronova, kompletan set opreme (dron, baterije, punjač, agregate, dodatnu opremu, rezervne delove i servis po potrebi).
Profesionalnu obuku za upravljanje dronom — teorija i intenzivna praktična nastava, prepoznata kao jedna od najboljih u Srbiji
Savetodavnu podršku pri podnošenju zahteva za subvencije i podsticaje Ministarstva poljoprivrede
Post-prodajnu podršku, servis i rezervne delove
Viber grupu za tehničku podršku i razmenu iskustava između kupaca
Konsultacije o poslovnom modelu pružanja usluga i strateškom planiranju
Svaki kupac prolazi detaljnu obuku i posle kupovine ima aktivnu podršku tima sa višegodišnjim iskustvom u primeni dronova na terenu.
Kontaktirajte nas danas za besplatnu konsultaciju i demonstraciju prskanja dronom: info@preciznapoljoprivreda.rs ili na +38169720739
Šerban, M.I., Grad-Rusu, E., Florian, T., Grad, M., Florian, V.C. (2026). Efficacy of Drone-Applied Fungicide Treatments in Control of Sunflower Diseases. Drones, 10(1), 33. https://doi.org/10.3390/drones10010033
Safaeinejad, M., Ghasemi-Nejad-Raeini, M., Taki, M. (2025). Reducing energy and environmental footprint in agriculture: A study on drone spraying vs. conventional methods. PLOS One, 20(6): e0323779. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0323779
Belton, B., Baldiga, L., Justice, S., Minten, B., Narayanan, S., Reardon, T. (2025). Can the global drone revolution make agriculture more sustainable? Science, 389(6764), 972–976. https://doi.org/10.1126/science.ady1791
Wen Li, Yahui Luo, Ping Jiang, Xiang Dong, Kaiwen Tang, Zhiluo Liang, Yixin Shi (2025). A sustainable crop protection through integrated technologies: UAV-based detection, real-time pesticide mixing, and adaptive spraying. Scientific Reports, 15, 35748.
Zhang, H., Song, Y., Wang, Y., Huang, J. (2026). Refining pesticide use to reduce yield loss: How drone plant protection transforms smallholder pest management. Food Policy, 139, 103035.
Liu, W. i sar. (2025). Agricultural Applications of Spraying Drones. EDIS, University of Florida/IFAS, AE611. https://edis.ifas.ufl.edu/publication/AE611
Rocha Jr, A., Kientzy, D., Singh, G. (2025). Economics of Drone Ownership for Agricultural Spray Applications. MU Extension, G1274. https://extension.missouri.edu/publications/g1274
Ozkan, E. (2024) Drones for Spraying Pesticides — Opportunities and Challenges. Ohioline, Ohio State University, FABE-540. https://ohioline.osu.edu/factsheet/fabe-540
Sahni, R.K., Kumar, S.P., Thorat, D., Sanodiya, R., Soni, S., Yumnam, C., Chaudhary, V.P. (2026). Comparative Assessment of the Efficacy of Drone Spraying and Gun Spraying for Nano-Urea Application in a Maize Crop. Drones, 10(1), 1. https://doi.org/10.3390/drones10010001
